Од 1946. године до данас Ћелије су женски манастир. Под управом способне и мудре
игуманије Гликерије Јањић од 1962. године Манастир доживљава
прави економски и духовни процват. Подигнута је дивна зграда
конака у српско - византијском стилу, са капелом посвећеном Св.
Јовану Златоусту; и исто таква народна трпезарија, као и многе
друге потребите просторије и конаци; а круна свега је реновирање
манастирске цркве са новоподигнутим звоником, и оснивање Духовне
библиотеке "Отац Јустин" у Ваљеву.
Духовни напредак Манастира огледа се и у бројном монаштву. Монахиње
које поред основног монашког завета да се спасе своја душа, личним
примером и општим трудољубљем врше својеврсну мисију спасења
многих верних душа. Из Ћелијске обитељи поникло је још 10 женских
манастира - зато је с разлогом назван "расадником" монаштва.
Не занемарујући Божју заповест да се чине дела милосрђа свима
који су у невољи, састрадавајући са својим народом, монахиње
Манастира у страшно ратно време од 1993. до 1999. године, помогоше
многим избеглицама, као и породицама пострадалих, рањеницима
и свима ратом унесрећеним, пружањем несебичне материјалне помоћи,
духовне утехе уливањем вере и наде у помоћ Божју тамо где су
људи затајили.
Сваке године, од 1996. на реци Градац, по угледу на крштење Господа
Христа у Јордану, Манастир организује саборно крштење, уз присуство
већег броја духовника и свештеника, где се крштава на стотине
душа од 7 (месеци) до 77 (година).
