Pustinja

Ne zna se ko je i kada osnovao ovaj manastir. U pisanim dokumentima se postojanje Vavedenjske crkve na ovom mestu prvi put pominje 1572 godine. Narodna legenda iz ovog kraja kaže da su crkve Jovanje, Gračanicu i Pustinju gradila tri brata. Kada su završili gradnju, jedni su drugima počeli da pokazuju šta su napravili. Kada su stigli do Pustinje, zadužbine najmlađeg brata, zadivljeni njenom lepotom, starija braća rekoše: "Zašto i nama ne kaza da i mi sazidamo ovakvu crkvu? Dao Bog da ti pusta ostane!"
Iskopavanja koja su vršena tokom renoviranja hrama, dokazala su da je crkva sazidana na temeljima mnogo starije. Prilikom ovih iskopavanja otkriveni su ostaci temelja i neidentifikovani grob, mnogo stariji od same crkve.
Do crkve se, u stara vremena, moglo stići samo veoma uskom, strmom stazom usečenom u liticu Bele Stene. Godine 1962. probijen je uski asfaltni put od sela Poćuta, koji je danas glavni prilaz manastiru. Uprskos svom nepristupačnom položaju, Turci su više puta uspeli da oštete manastir. Oštećen je 1683. godine kada je tuda prolazila turska vojska u svom pohodu na Beč. Opusteo je za vreme Kočine krajine, kada ga je Bušatli-paša zapalio. Danas je Pustinja aktivan ženski manastir.